Сомборска српска читаоница најстарија је активна читаоница у Српству, а у "животу нашег народа можда и најзнаменитија". Основана је 12 (24) марта 1845. године, окупивши на оснивачкој скупштини 72 основатеља, "'најотлицнија грађанина" или "цвет Српства сомборског". Мада је у првом члану њена Устава писало да се "ова српска читаоница има сматрати као место састанка једног у љубавном и пријатељском споразумевању склопљеног друштва, кога се чланови с том намером здружују, да читајући разне корисне новине и књиге укус живота благонаравним дружевним саобраћајем и забавом, по потреби учтивости и начину племенитог мишљења повишавати и облагодавати могу, не имајући никаквих политичких намера", Сомборска српска читаоница, као и друге њене посестриме у Аустроугарској, уз несумњиву културно-просветну делатност, имала је важан задатак у одбрани од насилног помодаривања и у чувању националне самобитности.

Заједничка карактеристика почетка позоришног живота у Војводини била је у помоћи и у стварању српских читаоница, као расплодника културе, да се позоришна младица, у недостатку професионалног театра, не сасуши. Када Јован Ђорђевић, потоњи основатељ српских народа позоришта у Новом Саду и Београду, после Буне, 1849. буде у Сомбору основао дилетантску позоришну дружину, међу члановима позоришног одбора нашли су се неколики основатељи читаонички.

Година 1882. уписана је златним словима у повесницу Сомборске српске читаонице. Сељакајући се до тада, без сопственог крова, као толике друге, сиромашне, бачке читаонице, она је те године крунисала напредак и мудрост својих ранијих председатеља подизањем Дома Српске читаонице. "Колико је нама познато", записаће поносно Заставин дописник, "то је једна величанствена зграда у свеколиком Српству, те је сасвим појмљиво што сваки Србин сомборац с поносом баца поглед на њу".

Најугледнији међу бројним угледницима Сомборске српске цитаонице јесте песник Лаза Костић, од 1897. као њен члан, а од 1901. до смрти, 1910, као читаонички председник. У време Костићева председниковања штампан је 1908. Устав Сомборске српске читаонице са Кућевним редом, Пословником, Статутом за књижицу, Првим оснивачима, Основним и редовним члановима 1907/08. год. који данас представљају библиотечку реткост.

Провиђење је хтело да смрт Лазе Костића у повесници Српске читаонице у Сомбору добије шире, симболично, значење - њеног природног завршетка. Процес националног и културног конституисања српског народа у Аустроугарској монархији био је увелико довршен уочи Првог светског рата. Уједињењем војвођанског Српства са матицом свог народа, српске читаонице, као негдашњи катализатори националног живота, слабе своју првобитну улогу и значај. Таква судбина није мимоишла ни Српску читаоницу у Сомбору.

Данашња редовна активност чланства огледа се у свакодневном окупљању, читању дневне штампе и српске периодике. Нарочита активност посвећена је представљању књига српских писаца и песника као и организовању музичких и културних вечери на којима се представљају познати, али и млади српски уметници.

ВЕСТИ

Сомбор 17.10.2008. одржан девети УО Српске читаонице (преузми записник)

Сомбор 21. јул
2008. година
одржан Управни одбор Српске читаонице...
(преузми записник)

ИЗВЕШТАЈ О РАДУ СРПСКЕ ЧИТАОНИЦЕ (октобар 2006 - март 2008)(прочитај)

Сомбор, 15. марта 2008. године
СКУПШТИНА СТРПСКЕ ЧИТАОНИЦЕ (прочитај)

16.3.2008. године одржана редовна годишења Скупштина Српске читаонице...
(преузми записник)

16.3.2008. године одржан Управни одбор Српске читаонице...
(преузми записник)